Postoji nešto poetično u priči koja povezuje Napapijri i Alberta Tombu, a sve se vraća na jedan datum 1987. Dok je Napapijri nastajao kao brend, Alberto je ostvario svoju prvu pobedu u Svetskom kupu u Sestriereu, čime je započeo svoju legendarnu karijeru. Dve paralelne priče koje počinju u istom trenutku i dele istu filozofiju kontrasta. Danas se ta ukrštanja slave kroz dokumentarni film „1.14“, koji je predstavljen na Milano Film Festivalu i posvećen legendarnom šampionu alpskog skijanja, u produkciji Napapijrija.
Gledajte sada - An Alberto Tomba Story
Naziv filma „1.14“ potiče od onih čuvenih 1,14 sekundi prednosti koje je Tomba ostvario ispred drugoplasiranog u prvoj vožnji veleslaloma na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine. U dokumentarcu, ta vremenska razlika postaje simbol mnogo većeg razmaka između ikone i čoveka, između javne ličnosti i privatne osobe.
Film prikazuje kontraste koji su Tombu učinili toliko fascinantnim: milimetarsku preciznost na skijama naspram razigranosti van staza, snažnu koncentraciju tokom takmičenja i zaraznu radost kojom je plenio gde god se pojavio. Upravo se u tim suprotnostima krije njegova istinska priča, ona koja prevazilazi medalje i rekorde.
„Jednog jutra sam pomislio da odem u školu na skijama...“ — tako počinje njegova priča, mapirajući putovanje kroz svet profesionalnog sporta koji ga je pratio još od detinjstva. Putovanje koje ga je dovelo do 51 pobede u Svetskom kupu i tri olimpijska zlata. Calgary, Albertville, nazivi mesta daleko od njegove Bolonje, a sada deo geografije italijanske sportske istorije. Najveći izazov bio je odrastanje u stalnim putovanjima, samostalno. Gradski dečak koji je otkrio da može da pobedi generaciju šampiona rođenih i odraslih na snežnim padinama.
Usledio je svetski uspeh i neizbežan pritisak medija. „Bio sam osuđen na pobedu.“ Iz vrta svoje vile na brežuljcima Bolonje, sada zreli Alberto se osvrće na bezbrižnog, spontanog dečaka koji se iznenada našao pod svetlima javnosti, sve do povlačenja 1998. godine, sa samo trideset godina.
Rođen u Bolonji, a gospodar planina, Alberto savršeno oslikava duh onih koji žive na granici između naizgled suprotnih svetova. Od hirurške preciznosti njegovog skijanja do poznate spontanosti; od nepoljuljane koncentracije potrebne da dominira stazama, do čiste radosti kojom je plenio u svakoj trci ovaj kratki portret pokušava da uhvati tu nijansu razlike koja je Alberta Tombu učinila sportskom legendom retke autentičnosti.
